Poslovica: »Svoja kućica, svoja slobodica« imala je prepuno značenje u Kreševu. Tko nije imao svoje vlastite kuće u Kreševu, taj nije ništa značio u privrednom i socijalnom životu mjesta, koje je spadalo u najjače produktivne gradove rudarske, posebno gvožđarske industrije i za samostalnosti i za otomanske okupacije — kroz punih 700 godina! Slavenski, elemenat samoga mjesta i okolice na dugo i široko ubrzo je asimilirao sve tuđinske doseljene manjine, te je do danas ostalo čisto naše mjestance. Do nazad 38 godina Kreševo je bilo najtipičnije naše naselje: visina kuća gotovo na vlas jednaka, vanjski izgled sa diskretnim nijansama otmen i ukusan, rodbinskoplemenski po ulicama podijeljen, a k tomu pravilno ulicama isječen. Koliko u svemu tome ima stranoga upliva drugih kultura: germanske i romanske, teško je reći. Samo je sve to davno, davno asimilirano da je to — naše! Svojevremeno kreševske kuće spadale su u otmene kuće naše Bosne: po tipu gradnje. po razmještaju nutarnjih prostorija, po namještaju i čistoći, te po t. zv. etiketi kako se je vladalo u kući. Na sve to pazilo se je oštro u Kreševu i to svojevremeno trajalo je sve do austrijske okupacije, koja je uništila privredni karakter Kreševa, a time i kućni život mjesta. Fra Ignacij Strukić u svojoj monografiji o Kreševu: »Povjestničke crtice Kreševa i franjevačkoga samostana, Sarajevo 1899«, gotovo ništa ne donosi o tipu, strukturi i razmještaju, te namještaju kreševske kuće. Strana 17. i 18. istoga djela navodi par navoda, ali zato nije od male vrijednosti za naš narodni život i običaje, da se opiše kreševska kuća! Tip kreševske kuće jest redovito »kuća na magazu«, t. j. jednokatnica, dok ih ima i prizemnih (»potleušica«), te i fra Strukić navodi da je ovih bilo samo 1/5 . Onda: »kuća sa divananom« (valjda turski: divanhana?) i »kuća sa aralukom« (predsoblje), pa onda »kuća sa oborom« (»avlijom ili dvorištem) ili bez »obora«. U kuću vode redovito »škale« (drvene stepenice) te se njima ulazi ili na »divananu« a onda u »kuću« (mjesto za gotovljenje jela sa »ognjištem«) ili u »araluk« iz koga se ulazi u pojedine sobe. »Divanana« (drugdje u Bosni vele »trabozan«) je otvoren i zračan prostor, te držim da je zato s kućom spojen da se mogu zimi haljine sušiti, a ljeti da se može na zraku objedovati. »Divanana« ima redovito »ljenku (drvenu) gdje se zrače prostirke ili suše haljine. »Kuća« zove se srednji dio kuće gdje se na »ognjištu« gotovi jelo i stoji kuhinjsko posuđe: »lonci, sahanovi, tave, tepsije, kotlovi, legenji itd. itd.« »Kuća« ima i svoj posebni »kućni dolaf«, gdje se spravljaju sitnije stvari: solnice, kašike, fildžani i slično. Kreševska kuća ima redovito: »veliku sobu«, »malu sobu« ili »sobicu«, te »udžeru« (spremnicu), a \x»oboru« ima ili »kućicu« (ljetnu kuhinju) ili otvorenu ali natkrivenu »sadrmu«. Sve kuće koje imaju »obore« imaju redovito i svoju »krušnu peć«. U sobu se ulazi na vrata, koja drži zatvorena t. zv. »šćoklac« (željezni zapor pri vrhu vrata) a sobe nisu imale redovito brava, tek je na kućnim ulaznim vratima bila teška i velika »kreševska brava«. U mnogim obrtničkim i trgovačkim kućama vrata od »velike sobe« bila su kićena narodnom rezbarijom. Svaka soba za stanovanje ima »zemljanu peć sa lončićima«, drvena »šišeta« (strop) od hrastovine ili bukovine, »dolaf« (zidni ormarić) i »policu« za sobno posuđe. U nekim kućama bio je još do nedavna sačuvan »srg«, duga drvena vješalica kao i t. zv. »ljenka« na »divanani«, samo je bila ljepše izrađena, gdje bi visile vunene haljine i to svečane, kao: »čakšire, fermeni, ječerme i koparani.« ćilim ili bolje i ljepše ponjave t. zv. »kurdele« (ostatci starih prtenih haljina bojadišu se razno i tako se otkaju »kurdele«) pokrivaju sobu, a uza zid naredani su jastuci. Koja svetačka slika i križ, te po koje »patrice« (krunice) uz nekoliko novih lijepo »pirlitanih« marama i »jagluka« (velikih rubaca za pojas muškarcima) bio je ukras sobe. U nekoliko kuća bio je i t. zv. »minderluk« (vrsta duge kanape). Kako je gotovo redovito svaka kreševska kuća imala i »stan« za tkanje platna, kurdela i marama, taj se je držao u manjoj sobi. U drugim manjim sobama također se je stanovalo ako je kuća imala brojniju »kućnu čeljad« (članove obitelji) ili je ležao koji bolesnik, dok je redovito kućni starješina i domaćica kao bolesnik ležao u »velikoj sobi«, a te male sobe služile su i za »musafire« tgoste). Obično se je jelo u »kući«, a svečanim danima u »velikoj sobi«. Posteljina: dušeci, jorgani i spavaći jastuci iznosili su se rano ujutro na »divananu« i opet se na večer prostirali, tek jedino na božićne blagdane dušeci bi se ujutro preuredili, ali bi u »velikoj sobi« prostrti i ostali. »Ibrici« (bakarni sudovi za vodu) bili su u sobi, a »dugumi« (veći bakarni sudovi za vodu) stajali su u kući ili u »araluku« ili na »divanani«. Za piće vode služili su se i zemljanim sudovima: »brdacima« ili zeleno obojenim »testijama«, te bi običavali reći: da je iz »testije« najslađa voda! Ljepše bakarno posuđe poredalo bi se na vidnom mjesto u »kući« ili u »araluku« jer je ono predstavljalo blagostanje kuće. Tko bi počeo prodavati bakarno posuđe iz svoje kuće, za tu kuću odmah se je znalo da je pala u — bijedu! Odatle ona poslovica: »Ni bakrač (stari kotao) nije mu ostao u kući!« »Udžera« je spremište za mlivo i smok. Tu su »kašuni« (sanduci) za brašno i »ulčeci« (drvene okrugle kutije) za »jerišće« (rezanci) i taranu, pa onda »naćve« (tekne za miješanje kruha), te razni »vrčevi« (zemljano posuđe) za maslo, »bestilj« (šljivovi pekmez) i drugo. Jelovnik kreševske kuće jest u glavnom od mesa sa raznim pitama, ali je vrlo čisto i ukusno spravIjan: sve dobro kuhano, a pečeno »da hršće« (»reš«). »Magaza« je redovito zadnji dio kuće u prizemlju, gdje se ostavlja oruđe, krompir, kiseli kupus i t. d., dok je prednji dio prizemlja pripravljen ili za »dućan« (trgovinu) ili za radionicu. Čistoća kreševske kuće je najznaeajniji njezin karakter! Sva kuća izvana i iznutra kreči se bijelo dvaput godišnje — najmanje; sva se kuća dnevno pomete, a pere se redovito svake subote. Svaka kuća (osim najsiromašnijih) ima dva tri dana godišnje velike kućne poslove: kada »vare safun« (ukuhavanje loja sa vodom od bukova luga pripravljenom), te »razvijanje« koje prave »jerišće« i taranu. Bijele t. zv. »prtene« haljine »pare se« u »čabru« vrlo često. U kuću nitko ne ulazi u obući osim stranoga gosta i to znači za svakoga mješćana neuljudnost, ako ne će obuće skinuti pred »škalama«. Zahod ne imati to je značilo u Kreševu najveću prostotu, a bio je uvijek u blizini kuće u »oboru«, potpuno u daske ograđen i natkriven s uzornom čistoćom. Tko ulazi u kuću i ne nazove: »Hvaljen Isus«, taj je neprijateljski raspoložen.»Udariti na kuću«, to jest navaliti na ukućane u kući ili doći pak ih ružiti i psovati, značilo je najveće nepoštenje i kukavičluk. Za lične obračune bila je »Jalija« (mjesto gdje bi se održavali službeni skupovi). Struktura kuće redovno je: prizemni dio od zida, a gornji dio od »dizme« (drvo sa žbukom), dok je krov bio od »kaplame« (jelove daske duge do 1 metar, a široke oko 25 cm). Prozori su bili maleni, a prozorska okna od stakla, dok ih je bilo i od »londre« ili »nice«, to su pripravljali od goveđih trbuha. Tko nije »znao za kuću«, taj nije imao vrijednosti i dugo je čekao na ženidbu ili udaju, pak su zato stari i pazili koja »cura« (djevojka) mete »uz sobu« a koja mete »niz sobu«!