Dok šetam Krajiškom Ljepoticom, Banjalukom, neprijatno brujanje iz zvučnika remeti mi udisanje februarskog vazduha. Naime, kad čujem spikera, ja ne mogu da dišem, duboko iz stomaka. A, to mi je naredio moj ljekar: “Samo iz stomaka, diši jako. Udiši na nos i izdiši na usta. Bez nerviranja!” Tako govori, pa sve unjka, on, liječnik moj porodični. I još mi kaže da se odmaram. Uzeo mi je pri tome zadnjih 10 maraka participacije. Nije pomoglo ni to što sam mu kao sulud gurao pod nos ovjerenu knjižicu: .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.