Obišao sam vakufsku zgradu tri puta, potom obišao bezistan i stao iza zida, i zašao u mrklu tamu. Čekao sam, osluhnuo da li me kogod prati. Nema nikoga. Sokaci su pusti, prohladna noć je ljude nagnala u tople kuće. Oćutili su se koraci, pa kašalj, dva čovjeka su othitala prema Baščaršiji, razgovarali su nekakvim crnogorskim narječjem o odlasku hadžija preko Soluna i o kupovini čerkeskih konja koji na galijama ne povraćaju. Bosanski konji za hadža ne valjaju, ništa, ne vole morske valove, stužuj .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.