Ugledni beogradski Jevreji jednim velikim proglasom, a beogradska štampa, skoro sva, dugačkim člancima najavili su dolazak cionističkog vođe i predsjednika Egzekutive Cijonističke Organizacije g. Nahuma Sokolova. Do danas, nijedan Jevrejin sa strane nije uživao u prestonici koliko časti i odanosti kao Nahum Sokolov. Velike su mu počasti iskazali i Jevreji i Nejevreji. U petak, 9. marta o. g., u 3.45, doputovao je g. Nahum Sokolov simplonskim skspresom ovamo. Na stanici se našao na okupu jedan veliki broj jevrejskih i nejevrejskih građana da dočeka velikog gosta. Srpsko jevrejsko pjevačko društvo iznelo je svoju zastavu, a sva su jevrejska udruženja delegirala svoje izaslanike. Kad je g. Sokolov, u pratnji svog ličnog sekretara, kćeri mu, gđice Sokolov, pojavio na vratima jednoga vagona, oduševljeni skup ga je pozdravio sa burnim usklicima: Hedad! Živio! Ispred Saveza Jevrejskih Ženskih Društava gđa Jelena Demajo predala je gđici Sokolov buket cveća, a g. Sokolovu gđa Elisa Feldman. Predsednika Egzekutive pozdravio je na stanici predsednik beogradske sefardske opštine g. Solomon Alkalaj, koji je, medu ostalim rekao ovo: Vi nam svojom posetom ukazujete veliku i osobitu čast. Ali beogradski Jevreji osećaju se neobično srećni još i zato što danas primaju jednoga tako retkog i eminentnog gosta, vas, Nahuma Sokolova, koji sobom predstavljate personifikaciju svekolike današnje aktivne snage organizovanog Jevrejstva. A mi znamo i svesni smo toga, da ta snaga neumorno i istrajno radi nebrojenim teškoćama koje ona postepeno ali s vidnim uspehom savlađuje i preko njih prelazi ka velikom i jedinstvenom cilju vaskrsa i preporoda celog jevrejskog naroda posle dve hiljade godina njegovog Galuta. Mi smo srećni, radosni i ponosni vašom posetom, jer vi pripadate onom kolu muževa na čelu jevrejskog naroda, koji nalaze u sebi i manifestuju neiscrpivu dužnost, nepresušiv optimizam i neugasivo oduševljenje, te osvežavajuće emanacije jevrejskog duha i živo obeležje veštog jevrejskog Oenija, da se pomoću njih stavite u službe pravoj i pravednoj stvari izmučene jevrejske nacije, i to baš u danima sumornim i kritičnim, kao što su današnji po ogromnu većinu jevrejskog naroda. Na to je odgovorio g. Nahum Sokolov, na francuskom jeziku, ovo: »Dragi prijatelji, Velika sreća je za mene ovaj dan, kada je moja noga po prviput dodirnula tle prestonice ove herojske zemlje čiji je uzvišeni nacionalizam za vreme rata zadivljavao ceo svet. Za mene znači naročito zadovoijstvo što ste me pozvali ovamo u svoju sredinu i ovako srdačno dočekali, jer ovim usrdnim prijemom ne odajete vi samo meni čast nego i misli koju predstavljam. Ja vam nosim i blagoslov našeg svetog grada Jerusalima i kažem vam: Živeli!« Sa stanice odvezli su se gosti u Palas, gde su odseli. Istoga dana, u 6.20 sati u veče u sinagogi »Bet Izrael«, održao je g. Nahum Sokolov predavanje. Gosta je pozdravio i predstavio mnogobrojnim posetiocima vrhovni rabin g. dr. Isak Alkalaj, koji je u svom pozdravnom govoru, među ostalim, rekao: Verujem da ću biti iskreni tumač osećanja svih vas, kada izjavim, da je prenula duša naša iz letargiskoga sanka. Probudi je svetlosni i nasmejani zrak koii sa dalekog zapada osvetli i zagreja nas u ovome kutu Balkana. Naš istoriski i ponositi Beograd kao i naša cela zajednica imala je do sada sreću da pozdravi, u svojoj sredini, mnoge odlične figure, svetskoga imena, zaslužne sinove ovoga tragičnoga naroda. Ti ljudi i po svojim duhovnim sposobnostima i po svome požrtvovnom radu za svoju naciju, čine čast našem narodu, dižu mu i pronose slavu njegovog imena i jedan među takvima, vrlo ugledni među najuglednijima i zaslužan među najzaslužnijima, to je naš dragi i otmeni gost, g. Nahum Sokolov. G. Sokolov, predsednik cionističke egzekutive, doputovao je u našu sredinu i nama se dala retka i srećna prilika da čujemo njegovu reč i njegovu poruku. Rođen u velikoj grupi one naše braće koj je provela svoj vek na prostranoj i mističiji ruskoj ravnici, g. Sokolov je još u prvim danima svoje mladosti pokazao svoj veliki idelizam i sanjalaštvo i ptkrio je svoju osećau dušu svojim književnim radovima. Ubeđen u svoje ideale, sa magijskim rečima koje oduševljavaju, on je već prvi svojim delima nametnuo sebe za jednog o duhovnih vođa svoga naroda. G. Sokolov smatra se kao tvorac jevrejske žurnalistike,a kao pisac tolikih dela on je najbolji predstavnik renesansa jevrejske literature. I slučaj je hteo da se g. Sokolov nađe u našem gradu baš u dane kada se navršuje pedesetogodišnjica njegovog književnog rada. Tako će znamenita poseta velikog jevrejskog književnika i narodnog vođe birti vezana i Beograd po ovome lepom datumu. Ali ono što je najviše učinilo da ime g. Sokolova bude i veliko i popularno u celom Jevrejskom svetu, to je njegovo mudro i političko držanje, njegova taktika i obazrivost njegova saradnja i ogromna zasluga za donošenje istoriske Balfurove Deklaracije. U doba kada je besnio najstrašniji rat što ga je svijet zapamtio, onda kada su mnogi mudri i pronicljivi ljudi gubili glave, Nahum Sokolov živeo je u Londonu i bio na straži, kujući planove i radeći na sve strane, a sve u cilju, da se iz velikog svetskog rata i mora prolivene krvi izađe sa što više koristi za napaćeni Jevrejski narod. To je bio momenat da se nešto svari i ako se on propusti, ko zna kad će se ponovo dočekati. Živo se sečam tih dana grozničavog rada i iščekivanja, jer sam se zatekao tada u Londonu, i onoga svega što su naši najbolji narodni predstavnici postizavali neumornim radom i akcijom. Po privatnim kućama neprekidno su se sastajali, vodili žive diskusije, agitovali, donosili odluke, stvarali veze i stvarali veliko delo Jevrejske obnovljene otadžbine i države. On to beše najmudrijij čija se reč najviše slušala, rodoljubivi brat, naš gost Nahum Sokolov. Zamoljen od g. Vrhovnog Rabina da uzme reč, g. Sokolov je održao svoje interesantno predavanje. — On oseća neku sličnost između jevrejskog i srpskog naroda. I Srbi su imali diasporu i ropstvo, i oni su stoljećima borili za oslobođenje i ujedinjenje. I ta ih sličnost veže sa srpskim narodom, i ona čini da on, Sokolov, vidi u Srbinu brata Svog. Srbi su izvojevali svoju slobodu pregalaštvom i borbom. I mi ćemo je tim istim sredstvima izvojevati. Palestina danas delo a ne reč. Ona više nije utopljena i hebrejski jezik nije više mrtav, već njime govore hiljade i na njemu se predaje na hebrejskom univerzitetu. Dosada postignute uspehe treba multiplicirati, da dođe do konačnog cilja. Mi smo tu da izvojštimo svojim nastojaniima i svojim žrtvama. Iza toga beogradsko pjevačko društvo pjevalo je »Aleluja«. U 8.30 sati održana je večera u stanu dra Isaka Alkalaja. Sutradan posetio je g. Nahum Sokolov u društvu g. dra Popsa i g. dra Bukića,zastupnika ministra inostranih deli g. Sumenkovića. On mu je podnio iscrprni izveštaj o kolonizatornom i drugom radu i naporima Jevreja za stvaranje jevrejske države u Palestini. G. Šumenković je g. Sokolovu dao ovu izjavu: Pratili smo sa najvećom simpatijom ove napore sve od početka, i kako vam je poznato potpomagali smo ih u svima prilikama. Ponajvljam one izjave, koje su bile date u sličnim prilikama u našoj zemlji. pristanak i priznanje od strane kulturnih đržava i Društva Naroda. Izjavljujem u isto vreme moju iskrenu želju da vaši napori budu što pre moguće krunisani punim uspehom. Zatim je sledovala poseta predsedniku vlade g. Vukićeviću. I njemu je g. Sokolov, kao predsedniku vlade koja je prva, iza Engleske, priznala i sankcionisala cijonstičku ideju, referisao o dosadašnjim rezultatima napora jevrejskog naroda na delu obnove. Tom prilikom g. Sokolov je predsedniku g. Vukićeviću predložio osnivanje jugoslavenskog pro-palestinskog komiteta. Predsednik vlade se u načelu sa predlogom složio, ali je, žaleći što ne može sada da se primi vodstva takvog jednog odbora, zbog velike zaposlenosti, dao obećanje da će u njemu sarađivati. Još ujutro posetio je i engleskog poslanika g. Kenarda. koji ga je srdačno primio. Toga dana priređen mu je ručak u stanu g. Bukiač-Pijadea. Po podne primio je u hotel Palasu beogradske novinare s kojima se u ugodnom i ležernom razgovoru zadržao preko 2 sata. U 7.30 sati uveče održao je« g. Sokolov predavanje, prema programu, u BneBrit loži. Prisutno je bilo oko 100 pozvanih osoba. Pred tim izabranim krugom, g. predsednik je razvio svoju kozeriju o jevrejskom pitanju, o progonima, o obnovnom delu, o asimilaciji i dr., na lak i duhovit način. Posle predavanja priredio je velikom gostu večeru g. Lazar Avramović. U nedelju ie g. Sokolov pravio posete u Oneg Šabatu, Domu crkv. školske opštine, jevrejskom groblju, gdje mu se naročito svidio spomen jevrejskim ratnicima, poginulim u zadnjim ratovima. Istoga dana je učinio i izlet na Avalu i posetio grob Neznanog Junaka. U 4.30 sata po podne u Domu jevrejske aškenaske opštine priredio je Savez Jevrejskih Ženskih Društava u čast g. Sokolova čajanku, na kojoj su govorili rabin g. Šlang, gđa Jelena Demajo u ime Saveza Jevrejskih Ženskih Društava, g. dr. David Alkalaj u ime beogradskih cijonista, g. Moša S. Demajo u ime beogradske omladine. Šemajo de Majo u ime beogradskih Jevreja, Šalem Pazi Goldman, g. Nahum Sokolov i predsednik eškenaske opštine g. dr. Pops kao kućedomaćin. U ponedeljak po podne primio ga je poljski poslanik. U poljskom poslanstvu se zadržao preko 1 sat. U utorak u 5 sati po podne primio je Nahuma Sokolova, Njeg. Vel. Kralj Aleksandar u audijenciju. Razgovor između Njeg. Vel. Kralja i Nahuma Sokolova bio je veoma srdačan. Kralj je pokazao jedno veliko poznavanje i razumijevanje za jevrejsku stvar.Raspitivao se Kralj o današnjem stanju i položaju u Palestini i o dosadašnjim uspesima jevrejske akcije. Naročito je Kralja zanimala finansijska strana obnovnog dela. Njeg. Vel. Kralj poklonio je g. Sokolovu svoju sliku sa portretom. Audijencija je trajala 1 i po sat. Istoga dana u veče, brzim vozom krenuo je g. Nahum Sokolov, u pratnji svoje kćeri gđice dr. Sokolov, g. Laze Avramovića sa gospođom i narodnog poslanika g. Šemaja Demaje, ostavivši među Beograđanima jedno veliko oduševljenje za. jevrejsku stvar Kod nas, uvek smo gotovi da produžimo lojalno i nezinteresovano sadejstvo vašem haumanitarnom radu