Jedan od onih filmova koji se namec u sopstvenom unikatnošcu, bilo da cete ga olako otpisati kao tek najnoviju inkarnaciju noara propuštenu kroz filter filmskog a i svakojakog drugog popkulturnog nasleda minulih godina, ili cete ga pak prigrliti kao jedini istinski dašak svežine u 2005. godini, bar kad je o Holivudu rec. I premda mi je ono prvo prošlo kroz glavu u trenutku kada glavni junak/narator krece u uspostavljanje ironijske distance spram fabrike snova i njenih produkata (kako celuloidnih .....