Petar Pušic iz Dunava ljudima je namještao kosti. Njega bi se zvalo ako bi koje dijete išcašilo nogu. Ne daj Bože ako ukrivo zaraste, pa da ostane šepavo, za cijeli život obilježeno. U Pera Pušica išlo bi i staro i mlado, zbog ruke i noge, loma i išcašenja, a onda i zato da potvrdi da ništa nije slomljeno ili išcašeno. Dovodili su mu i donosili polomljene, i zvali ga da ranjenike obilazi i na Gornjoj i na Donjoj bandi od Konavala, što je on cinio kao da mu je to posao od kojega živi. A nije Pero .....