Možda je najsrecnija formula ona po kojoj je Za-franovic zakoracio u film: pocetnicka haoticna oslobadanja energije u kino-klubu zameniti konsolidova-njem filmske kulture na Akademiji tako visokog reno¬mea kao što je praška. No, da formule nema pokazuje još jedan primer, izvan svih navedenih. Vlatko Filipovic, ciji »Hop Jan«, urastavši u monumentalni ambijent kamena — autorovu stalnu opsesiju, predstavlja možda najlepši film ovo¬godišnjeg festivala, nije se bavio amaterizmom, niti je pohadao bil .....