Kad je Lazar Manojlovic došao u to selo na vrhu Majevice u pustu, razvaljenu školicu, zatekao je samo psa. Postali su prijatelji: “Kad god bih odlazio u grad, pratio bi me i cekao sve dok voz ne bi zamakao. Cim sam napustio selo, uginuo je...” U toj školici u kojoj je zapoceo uciteljski život, Manojlovic je zatekao: sklupcanu zmiju pod svojim krevetom, razigrane miševe i žabe...Opet, nije se dvoumio ni trenutka hoce li tu ostati, jednako kao što je odbio u trenu, onako kako se i donose najvažnij .....