Šetam Ferhadijom i ovlaš kibicujem stvarnost. Ako je ovo stvarnost. Ugledam Adila Kulenovica i sjetim se Hegela. Koji je rekao da portret osobe više slici osobi no sama osoba. I jeste tako: moj književni portret glupana Adila Kulenovica više slici glupanu Adilu Kulenovicu no glupan Adil Kulenovic licno. Nedugo potom prode Dž. Latic. Ma šta je ovo: srecem sve same entitetske velicine! I, odjednom, osjetim da mi je Latic dragocjena osoba: to je jedini islamski fanatik koga licno znam! I, zato, nek .....