Ima li išta teže nego uci u ogromnu praznu kucu u kojoj ima svega, ali nema smijeha. Raza Zorlak okrece glavu prema zidu, sa kojeg nas gleda sa slike njen Edin. “Mi smo ga poslali u Njemacku da se skloni, a on se vrati u Sarajevo. Molili smo ga da ide nazad. Jednom me stavi preda se: Majko, pogledaj me. Hoceš nezavisnu Bosnu, a neceš da se borim! Šta sam mogla”, prica žena, majka, a oci joj se vec pune suzama. Vehbija, otac, nosi hrpu dokumenata. Ali šta ce sve to kada majcine oci govore puno vi .....