Kad poklonik novih tendecija unutar jugoslovenskog filma napiše knjigu o savremenim filmskim stremljenima, kojima i sam pripada, (DVOJE, DANI, TRI) onda se pruža šansa tumacenja tog taksta na više nacina: prvo, cn informiše o necemu — u ovom slucaju je to »novifilm«; drugo, brani, protivrijeci i prkosi nestrulno obavještenim o popmu »novi jugcslovenski film«; trece, meditira u ime njega i potvrduje ga, ukoliko su to drugi propustili. Pisac knjige, ipak nije »zaboravio« da istakne sve mane i zabl .....