Sve velike i sjajne stvari u umjetnosti prepoznaju se lako, intuitivno i bez posrednika, za njih ne treba neko posebno objašnjenje i mudrovanje. One su takve kakve jesu i funkcioniraju u svom vlastitom koordinatnom sistemu bez premca, a publika ih konzumira u cjelini ili ih odbacuje. Tako je i "dešifriranje" predstave "Andersenov san" slavnog rezisera Eugenia Barbe nepotrebno opteretiti silinom znacenja koja ona emanira u toku izvodenja, vec je promatrati kao izuzetno osoben fenomen lutkarizacij .....