Ugledavši me na vratima, vlasnik kafica u koji povremeno navratim doceka me s muštulukom: „Ima jedna koverta za tebe.“ Na ovecoj koverti pisalo je moje ime i prezime. A ko je ovo ostavio? „Onaj filmadžija, režiser.“ Da nije Kenovic? „Ma jok... onaj Srbin.“ Nisam mogao da se sjetim tog Srbina. „Ma, kako ne znaš... onaj sa crnim šeširom.“ Ispalih u trenu njegovo ime. „Ma ja... taj“, rece gazda, zadovoljan što smo utvrdili identitet donosioca. Taj kafic je, inace, malo kosmopolitsko sastajalište, .....