Svacemu je naš narod našao uzrok; u njega je ništa bez cudesa; on na svako — „za što?" ima — „za to!" On nije ni kozu pustio u miru i njezin rep, što vazda stoji uzgor, no i njemu je u svojoj bujnoj mašti odgonetnuo i našao uzrok i odgovor gornjem pitanju. Kad je Bog kazao Noju, da ce biti potop i da nacini ladu i u nju od svake životinje po par uzme; on posluša božiju zapovijed i izvrši, što mu je Svemoguci naredio. Kad je bilo, da životinje u ladu utura, sve su mirno i zadovoljno uljegle, do uporne koze. Ona nikako, da ude u ladu, i tako se Noje s njome mucaše. Najposlije je vec nekako šcepa za „rep" i jedva u ladu uvuce. U toj velikoj ljutini prokune je: „Hajde — dao Bog, te u svake životinjo rep dolje visio, a u tebe vazda uzgor; bio a osim toga u lijevoj ti nozi vazda davo stajao!" .. Što tada Noje rece, to i bi, te je i dan danas u koze rep uzgor, a davo u nogama, da se vere i pentra po najvecim vratolomijama!