Ta prica iz davnog Sarajeva pocinje u sumrak. Ljeto je bilo. Zrelo. Prezrelo. Toplo. Pretoplo. On se popeo na brežuljak, ponad bijele kule što i danas tamo stoji. U mahali sa istim imenom. Sa istom cesmom. Samo se kaldrma u njima izlizala. On je potom skrenuo u kucicu na kraju ulice. U najmanju je ušao i iz zembilja izvadio samun. Ona je tek tada zapalila lampu i stavila pred njega sahan. U sahanu je bilo malo sira, malo luka, malo soli. Jeli su polako, ništa ne govoreci. I testiju su polako pri .....