Medje od istoka: cerno more, uzko more kod Carigrada t. j. Bosfor, mramorno more t. j. Propontis i dardanelski sklop t. j. Helespont; od juga: Nadotocje—Archipelag —i Gercka; od zapada: jonsko i jadarsko more; od sievera: austrianske i ruske deržave. Sve ove deržave stoje medj 55°—48° 18' dužine i 33° 30' — 47° 20'sieverne širine. Ima dakle podnebje prijatno i toplo, tako da svako južno voce i bilje, gotovo po svemu carstvu dobro napreduje , izvadivši nieka sieverna i planinska miesta. Planine: 1. Ilirske, ove dolaze od julskih planinah, i po Bosni pružaju svoje grane i ogranke , visina najveca jest od 7000 stopah. 2. Sara, pruža se od istoka medju Macedoniorn, starom Serbiom i Bosnom, te po ovim deržavama širi se. 3. Balkanske , diele Tracku od Bugarske , protežuci se do cernog mora. 4. Vespotske, protežu se pram jugoistoku. 5. Bernuske , pocimlju od Sare prama jugu , diele Macedoniu od Epira. tj. Mezovske, diele Macedoniu od Tesalie , najveca visina Olimp 6000'. 7. Kimerske, diele Arbanasku od Epira, i t. d. od kojih ponase govorit cemo kasnie opisujuci kraljevine. Mora, rieke i jezera: Cerno more , u nj' utice Dunav, rieka u Turskoj najveca , a i u svoj Europi poslie Volge , u njega uticu 120 manjih riekah , od ovih 60 ih je ladjonosnih. Egejsko more, u njega se salieva: Marica, Struma, Vardar i Salambria. Jadarsko more , u njega uticu: Neretva, Bojana, Vojuša i Drin. Jonsko more , u njega ulaze: Aspropotamos i Arta. Od jezerah najvece je Skadarsko i Plavsko u Arbanaskoj; Ohridsko u Macedonii. Plodnost. Turska ima najplodnie zemlje u Europi , al najgore obradjene i vecom stranom zapuštjene; radja ovdie dobro svako žito osobito pšenica , jecam i kukuruz; pirinac, duhan, grozdje, masline, pamuk , lan , konoplje , broc i drugo korenje i trave za liek i maštjenje. Goveda razlicita: volovi, krave , bivoli , dobri konji , mule i mazge; množtvo svinjah, ovacah i kozah. Planine pune su divjacinc: medviedah, vukovah, risah, jelenah, sernah, divokozah , lisicah i t. d. Zemlja obilata je razlicnim rudama: zlata, srebra, bakra, tuca, soli itd. rudnim vodama: toplicama i kiseljacim; al kako rude tako i slatine malu korist deržavi donose, jer su zanemarene! Obertnost. Fabrike, majdani i rukodielje u Turskoj je još na nizkom stupnju! istina ima prostih rukodieljah po svoj Turskoj, tako na priliku prosto sukno, platno, citovi, nieke vunene, pamucne, svilene, gvozdene, bakrene stvari nacinjaju stanovnici, al izvdrstnie što je, to se sve iz drugih deržavah donosi, osobito iz Austrie. Fabrike od niekog vremena u Turskoj podignute jesu: Tophana, gdie se topovi salievaju, podignuta g. 1839. u Carigradu. Barutane dvie u Sv. Stiepanu i Azatlii, gdie se barut — tucenik — napravlja; osim toga po svoj deržavi na mnogo miestah posebni ljudi nacinjaju barut, jedna tufekhana u Dolma Bakceu, gdie se vojnickc puške napravljaju; zatim fabrika od sabaljah i škver (kanlir) , gdie se brodovi nacinjaju u Carigradu. Feshana, u Ejubu kod Carigrada godišta 1834. podignuta, u njoj vojnicke, a i gradjanske cervene kape nacinjaju se; fabrike , dvie za bielo zemljeno posudje u Ušcudaru i Cibuklii; jedna staklana , podignuta od Alipaše carevog zeta; tri fabrike od prostog sukna za vojnike u Ternovu, Carigradu i Izmitu; jedna mala svilana u Jereku, jedna kožarnica kod Uncarskelesa; jedna gvozdjarnica kod Sedam-kulah; osim ovoga ima dosta majdanah od gvozdja u Bosni i kod Samokova u Bugarskoj; jedna topionica bakra u Tokatu, jedna tarafana u Carigradu , gdie se novci kuju; majdani sreberni u Novomberdu i Kratovu od davna su zapuštjeni. Kameno ugljevje kopa se u Jerekle-Amazii kod cernoga mora. U novie vrieme podignute fabrike oko Carigrada nimalo nenapreduju, buduc da inostranci u njima rade, koji traže skupu nadnicu, a pri tom Englezi jevtino svoju robu daju , koja je bolja od turske robe. Tergovina: vodi se po moru i po kopnu, jest dosta znatna, al gledajuci na položaj turskog carstva , ni iz daleka nije onaka, kakva bi mogla biti ? Mora carstvo okružuju, velike rieke zemlju presiecaju , granici se s preobilnom Aziom , kad bi dakle Turci znali, ko što neznadu, sva bi tergovina istocna za zapad imala biti u njihovim rukama! al je to sve drugcie: tergovina po kopnu mertva je , jer putevah neima valjanih, tergovina po riekama gotovo nikakva , jer rieke , koje su po sriedi zemlje nisu ocištjene za velike brodove kao n. p. Marica, Vardar, Bojana i t. d. pogranicne rieke: Dunav, Sava i Una služe Austriancim; pomorska tergovina, buduc da neima vieštih mornarah, gotovo sva je u rukama englezkim, gerckim, ruskim i austrianskim ! Ono niešto tergovine u Carigradu, Jedreni , Filibi , Selaniku i t. d. vode Jermeni , Gerci , Bugari i Cifuti. Utiosi se u Tursku iz Austrie, Rusie, Englezke, Holandie i t. d. sve rukotvorne stvari: svilene, pamucne, suknene, celicne, gvozdene, bakrene, miedene, sreberne i zlatne. Iznosi se u druge zemlje , osobito u Austriu i Gercku: žito svake versti, goveda, konji, sitna vunena i kostretna marva, kermci, kože ovcje, kozje uradjene i neuradjene, kože zecje i kunske; loj , salo i vosak , derva, svila neuradjena, duhan i poniešto soli grušca. Prosvietjenje u Turskoj najgore zaostalo je! Turci deržeci se svoje svete knjige Alkorana, koi nesavietuje na ucenje, nisu dalje dotierali od citanja , pisanja , racunanja , poznanja svog vierozakona poveršno: tko zna niekoliko surah iz Alkorana na izust, njega zovu odmah: mulom, camilom i hafisom! to su stupnji od doktoratstva — nauciteljah. — Ostali stanovnici hristjani još manje znadu od Turakah, buduc da do skoro rad velikog tlacenja nisu mogli imati svojih ucionicah. Novieg vremena i Turci opaziše, da su im nauci potrebni, zato niekoliko ucenikah slaše u inostrane deržave na nauke; u Carigradu podigoše ucionicu za miernike (Ingineure) i liecnike ; tiskarnicu zavedoše , u kojoj se tiskaju turske novine i druge knjige. Velikaši uce inostrane jezike osobito francezki; al ovo je samo u Carigradu: po drugim deržavama vlada ništa još za ucionice neodredjuje! v