Priznajem: kad sam danas (srijeda, 11. jun, rano popodne na pedesetak rihterovih celzijusa), konacno opkoracio kompjuter – nakon nekoliko tjedana samoubilacke pauze glede pisanja – ucinilo mi se nedotupavno zgodnim da prvu recenicu posvetim rodenom comebacku, nešto u mrmljajucem smislu: “Opet mene u Feralu”, kao da vaistinu verujem da je moje odsustvo uopce bilo primeceno. Ona šacica mojih retko preostalih prijatelja koji me tako dobro znaju da im je vec unapred neprijatno glede pomena mog imena .....