Sram nas bilo, drage moje Sarajlije, stare Sarajlije posebno, fina gradska rajo, vodena nevidljivim i, definitivno, nespostojecim, duhom Sarajeva. Zar vam je, zaista, sve postalo svejedno? Zar ste tako brzo zaboravili rat, neimaštinu, nestašice struje, vode, hrane, neprestana granatiranja, fašisticke ubice sa brda, dženaze i sahrane na kojima pogine više ljudi no što ih se ukopa ... Zar ste, fakat, fina gradska rajo, Sarajlije moje, sugradani moji, sve, baš sve, tako brzo izbrisali iz svojih, la .....