Dok sam u svom omiljenom kaficu ispijao svoju svakodnevnu jutarnju kafu, do ušiju mi je dopro prijatni Bajagin bariton: "Duvaju vetrovi kroz vrata naroda, Kuda smo pošli i mi davno nekada..." Kroz vrata vjetrova koji, metaforicki, kao i voda, oslikavaju nezaustavljivi tok vremena davno su prošli neki naši bezimeni, zaboravljeni preci u potrazi za mirom, srecom ili u strahu pred mocnim progoniteljima ostavljajuci za sobom svoja staništa, zemlju, uspomene, život samo da bi spasili glavu, sacuvali .....