Kršcani u Evropi obicno pozdravljaju poznanike skidanjem kape, šešira ili klobuka sa glave, a muslini pozdravljaju sa rukom. Ali ima u kršcana i nekih predloga za promjenu takog pozdrava. Neki bi željeli, da se uvede u obicaj vojnicki pozdrav (dotaknuvši se rukorn kape), drugi traže za pozdrav jednostavni naklon, dok kod Sokola, Orlova, Skauta i dr. organizacija postoje drugaciji pozdravi. Kod pozdrava više se puta ljudi rukuju. U srednjem vijeku i u doba dvorskih ceremonijala puno se je pazilo na nacin pozdravljanja, jer je ono vrlo važan elemenat u društvenom opcenju. U 12. i 13. stoljecu slucaj, bio je da se jednakopravni ljudi pozdrave medu sobom poljupcima, kao što to danas cine žene, koje su u rodu ili u velikom ahbapstvu. Dode li u sobu kakav stranac, svi prisutni, pa i dame ustaju na noge. Ovakav se pozdrav održao najviše u Engleskoj. Pozdravljanje, kako je danas kod Evropejaca, ima svoje znacenje simbolicno. Skidanje kape znaci, da se poklanjaš nekome, ko je od tebe veci i ugledniji, a ti si mu podreden kao što je sluga gospodaru svom, docim rukovanje zapravo znaci jednu zakonsku formu, da je jedan ugovor svraen, perfektan. U 17. vijeku ovi su pozdravi spali na obicni poklon jedan drugom. Za velikog franc. kralja Ljudevita XIV. uvedene su u pozdrav još kojekakve sitnice, nijanse: kod rucka on bi jedini držao šešir na glavi, a svi bi drugi morali biti gologlavi, osim onoga, kome kralj ucini tu cast, da smije s njime sjediti i govoriti pod kapom. Ovo je bilo najvece odlikovanje. Pred svakom gospodom morao je gospodin skidati kapu. cak i spomenuti kralj prvi je pozdravljao dvorske poslužiteljice i sobarice. Toliko je cijenio ženski spol. A kada bi pružio ruku kojoj dami, nje gova bi ruka bila u rukavici, a dama bi je poljubila Velika bi gospoda obicno držala ruke na ledima (otrag) a ako bi jednom rukom skinuli šešir, drugu bi odmah metnuli u džep. — Pa i kod naklona bilo je mnogo propisa od neznatnog do najdubljeg poklona, ama kako kome. Ovoj raznolicnosti pozdrava i poklona odgovaraju i ekzoticni obicaji drugih naroda i rasa. Kinezi, kada se n. pr. susretnu, pozdrave se tako, da se jedan od drugog okrene, jer „da jedan drugome nije dostojan pogledati u lice". Mnogo su zacudni i smiješni pokloni, o kojima pišu razni putopisci po žarkim krajevima. Tamo se, negdje, Ijudi tako pozdravljaju, da jedan drugome pogladi nos, i što ga dulje glade ribaju, to je znak veceg poštivanja. A poznati putnik Andreas de Bono prica, kako je bio primljen od jednog crnackog kralja u Africi. Ovaj kralj primio je putnika tako, da je putnik morai k njemu prici preko tjelesa kraljevske crnacke svite, koja je polegla po zemlji. I kada je putnik došao na taj nacin do kraja, onda je ovome — pljunuo u lice nekoliko puta. Tako kaže taj Talijan, pa neka mu vjeruje, ko hoce.