Sarajevo se nalazi u sredini naše države. Ono je jedno od onih retkih mesta naše otadžbine u kojima se se sreću razni uticaji sa istoka i zapada. I upravo radi toga u Sarajevu je pomešan istok sa zapadom više nego i u jednom mestu na Balkanu. A i po svome položaju ono je vrlo lepo. Nalazi se na reci Miljacki, maloj pritočici Bosne, u vrh Sarajevskog Polja, podno Trebevića, ograđeno sa tri strane planinama, koje ga štite od vetrova i nepogoda, a otvoreno samo prema Sarajevskom Polju u kom se pravcu, uglavnom, ono danas širi. Sarajevo je glavna raskrenica puteva izmeću mora i Dunava, između istočnih i zapadnih planina i kotlina. Zbog toga se varoš jako razvija, iako je kasno osnovana. (Prvi put se pominje kao Vrhbosna 1415 godine). Župa Vrhbosna doduše pominje se još u desetom veku, a bila je i jedna vrlo rana naseobina u Butmiru kod Sarajeva. Ovo naselje u Butmiru rano je propalo, pa se osnovalo drugo uz dolinu Miljacke. Turci su odmah uočili vojničku važnost Vrhbosne i uzeli su je za polaznu tačku prilikom osvajanja Bosne. Oni su je nazivali Bosna Saraj ili Saraj. Otuda je i postalo ime Sarajevo. Naročito se Sarajevo uzdiglo za vreme prvih turskih namesnika; Isak-bega i Husrev-bega. Između ostaloga, Isak-beg je sagradio Carevu džamiju, tekiju, banju, mlinove, han Kolobaru i dr, a Husrev-beg današnju krasnu Begovu džamiju (najveću i najlepšu u našim krajevima), medresu, bezistan, u kome se bila usredserdila sva trgovina onoga doba i koji je živo radio do najnovijih vremena. On je podigao i Tašlihan i kupatilo za muške i ženske.U šesnaestom veku već u njemu imamo jedno naselje Dubrovčana trgovaca, koji se nazivao latinluk, i jedno naselje jevrejsko, koje se zvalo čifuthana, pored domaćega stanovništva i Turaka. U sedamnaestom veku u Sarajevu se i novac kovao, koji je omogućavao razvoj trgovine. No ubrzo se zaustavilo napredovanje Sarajeva. Mnogi su razlozi za to. Kao istočnjačka varoš, Sarajevo nije imalo vodovoda niti potrebne čistoće, te su zavladale mnoge bolesti, među kojima se javljala i kuga. Zatim se javljala vatra, od koje su zbijene kuće i uski sokaci redovno stradali. Bilo je namernih i ratnih paleža, potresa, pa i gladi. Uz to je stanovništvo bilo raznovrsno po veri i narodnosti, te je i uža saradnja bila isključena. Sarajevo je za vreme Turske uprave imalo i štampariju, golugimnaziju, knjižnicu, ruždiju i školu za zanate. Dolaskom Austrije Sarajevo dobiva nov izgled i postaje središtem zaposednutih oblasti. Pored starog Sarajeva, gde je ostalo u glavnom sve po starom, razvija se za vreme Austrije i novo Sarajevo, sa novim zgradama, ulicama i nadleštvima. Danas se Sarajevo sve više uzdiže i napreduje. Ono je postalo važno industrijsko i trgovačko mesto. Pored pivare, fabrike duhana, tkaonice ćilima i beza, industrije asfalta i cementa ima još dosta raznih industrijskih preduzeća i trgovina, koja se bave uvoznom i izvoznom trgovinom na veliko. Zanati u Sarajevu nisu na onoj visini na kojoj su nekada bili, ali ih i danas ima dosta razvijenih i jedinih u ovim krajevima. To su osobito oni zanati, kojih nestaje po drugim krajevima kao: kazandžije, opančari, abadžije, terzije i t. d. Uz njih su se razvili i moderni zanati na umetničkoj osnovi. Ima i naročita škola za ovakve zanate. Sarajevo je danas i u prosvetno-kulturnom pogledu napredno. Pored većeg broja raznih srednjih i stručnih škola ima Sarajevo veliki broj; štamparija, dobro uređene Muzeje, Pozorište, dosta velik broj raznih privatnih kulturnih i prosvetnih ustanova. U Sarajevu izlazi nekoliko časopisa i dnevnih listova. Sarajevo je središte Drinske banovine i mnogih državnih nadleštava. U blizini mu je sumporovita banja Ilidža, čija je voda veoma topla i čije su banje i lepo uređene i vrlo dobre po svome delovanju. Iskorišćavana je još za vreme Rimljana.