Zvala me nekidan u dva iza ponoći Gospa. Ima ona taj običaj, zovne u gluho doba noći da ispriča vic. Ili samo nako, da popriča. Elem, lijepo se ja obradovao, "zdravo Marijo milosti puna Gospodin s tobom blagoslovljen plod utrobe Tvoje šta ima nismo se odavno čuli?',' a Ona me odmah napala. Kako ćemo se, kaže ona, čut ikako? Ti to ko nešto ljuta?, nesigurno ću ja. Što se ti, veli, ne javljaš na telefon? Zvala sam i nekidan, zvonilo svu noć, a ti ništa! Nisam valjda bio kući, što, jel bilo važno?, .....