Znam samo da se radilo o sreći, ne o njenom pričinu. Reći ću i ovo: Ni sad se ne odričem minule sreće, ni njenih dijelova. I sad su moji baš kao što su minule godine naše iako ih više nema. Neću ništa izostaviti, jer nisam kriv, nikome. Ni dužan, nikom. Tu sam Pavlović i na majku Mevliju, u dugovima se nisam bacio na Salku Humu. Priznajem: pokušao sam posredovati za obje tekije, podjednako, radi sirotinje, naša je i nije tuđa, od svoga jada ne okreći srce, od tuđeg ne okrećiglavu, govorio je .....