Pod gornjim naslovom izašle su dve knjige iz štampe u ukusnoj opremi a to su skup već štampanih članaka poznatog našeg naučnika D.ra Tihomira R. Đorđevića, profesora Etnologije na Beogradskom Univerzitetu, posvećene autorovim roditeljima. Ime njegovo stretamo već decenijama u nauci o našem narodu. Još pre 30 god. pokrenuo je list „Karadžić" sa zadatkom da pribira građu iz naroda o narodu, a koji je izlazio 4 god. U tom listu pokrenuo je mnoga pitanja o proučavanju našeg naroda kao: upustva za skupljanje i opisivanje narodnih igara, narodnih običaja, jela i pića, prikupljanje gradiva o zanatima i esnafskim organizacijama, za proučavanje naše nošnje. Stigle opise, i građu od ljudi iz naroda sređiva je za štampu za Akademijina izdanja. Pored toga dao je tri opsežne knjige o stanovništvu, nasenjima i kulturnim prilikama Srbije Kneza Miloša i arhivsku građu o doseljavanju stanovništva u Srbiji devetnajstog veka. Nije se samo zaustavljao na tome nego je počeo sistematski da sređuje i naučno da objašnjava razbacanu raznu folklornu građu, skupljanu počevši od Vuka i štampanu u zbornicama i listovima. O tome je publikovao masu članaka u povremenim časopisima i dnevnim listovima i time postigao dve svrhe: budio je interesovanje za ta pitanja kod šire čitalačke publike i zadobivao ljude iz naroda za rad, a tako je doprineo mnogo da se što svestranije upozna naš narodni život objašnjavajući strogo naučno sve njegove pojave. Sa ove dve knjige počinje serija knjiga u kojima će biti oštampani svi njegovi članci, rasprave i studije, razbacane po raznim časopisima i dnevnicima do kojih se može doć samo u Narodnoj Biblioteci. Trebalo bi više prostora da se istakne njihova vrednost, ali radi prostora iznećemo samo naslove svih članaka i propratićemo ih sa nekoliko reči. U prvoj knjizi je vrlo instruktivan uvodni članak: „Etnološka nauka u Južnih Slovena“ u kome je zbijen i kratak pregled svega onoga što je do sada urađeno na proučavanju našega narodnoga života; spomenuo ustanove, društva i časopise koji su na tome radili; dotakao se goga kako se poeteieno oudio interee aa egnološke studije dok nisu obe osnovane Akademije Nauka, zagrebačka i beogradska, preuzele rad, i na koncu: psstanak naših etnografskih muzeja u koje se iribiraju i čuvaju etnografski objekti kojih sve više nestaje. Iza ovog uvodnog članka su ovi po redu „Naši narodni običaji“, popularisano u svoje vreme u sarajevskoj prosvetnoj Biblioteci. Tu je naglasio: „Zbog toga što su usko vezani za biće jedne društvene zajednice običaji se smatraju kao njena specijalna osobina i karakteristika kao njena etnička odlika“ (knj. I. s. 25.). Kategorisao je običaje na: socijalne, ekonomske, religiozne, pravne i medecinske. Dao je pregled svega onoga što je urađeno na izučavanju naših narodnih običaja, apelujući na inteligenciju iz naroda da ih što pre opisuju jer su u mnogim oblastima na izdi- saju. U članku „Naši seoski zanati“ govori o razvoju seoskih zanata, o zanatskim organizacijama i uticaju varoških organizacija na njih.U članku „Naša narodna umetnost“, koji je instruktivan za proučavanje svih grana naše narodne umetnosti, podelio je na varoški umetnički tip i na seoski umetnički tip, izdvajajući varošku zanatsku umetnost od varoške narodne umetnosti. U članku „Naša narodna nošnja“ izložio je sve ono što je proučeno o odelu i nakitu kod našega naroda u vezi sa njegovim „Upustvima za prikupljanje gradiva o nošnji u našem narodu“ koja su oštampana u „Glasniku Zemaljskog Muzeja u Sarajevu“. Naglasio je da su: „odela i nakit deo materijalne kulture svake ljudske zajednice i da je njihov razvitak deo njenoga kulturnog razvitka“; da se u: „odelu i nakitu jedne društvene zajednice može videti i njena kultura, do koje je došla sopstvenim iskustvom, i tuđa, do koje je došla pozajmicom od drugih njudskih zajednica“ (knj. I. s. 72). Ističe strahovitu brzinu kojom moderna kultura sažiže kao plamen narodnu nošnju i da : „jedan deo naše narodne materijalne kulture ne otide u nepovrat“ apeluje na inteligenciju iz naroda da slika i opisuje narodnu nošnju i da se spasu za muzeje svi njeni najbolji primerci“. (knj. I. str. 79.). U članku „Kosa u našem narodu“ naveo je mnogo izvora o dugoj kosi nekada i kod muških. Članak „Naše staro oružje“ protkao je primerima iz naše narodne poezije ističući: „da se svestranim upoznavanjem našega oružja i istraživanjem veze između njega i oružja zemalja iz kojih je poreklom mogu razjasniti mnoge stvari ne samo naše materijalne već i duhovne kulture (knj. I. str. 109.). U članku „Ljudožderstvo" ukazuje na običaje iz kojih se može nazreti da su prinošene i njudske žrtve u prastaroj davnini.U članku „Konj i oružje kao znaci položaja i starešinstva“ naveo je mnogobrojne primere iz naše narodne poezije i arhivske iz kojih se može razbrati, da su konj i oružje, ne samo potreba i odbrana, nego znaci časti i dostojanstva. Članak „Objašnjenje nekolikih narodnih poslovica“ dao je instruktivan primer i metodu kako treba objašnjavati izreke iz riznice naše narodne mudrosti. članku „Njegoš i naše narodne nošnje " kako je ovaj naš klasični pesnik-vladika svoja pesnička dela protkao narodnim poslovicama i tim nostao još više narodski. U „Krađi crkava" misli da nije svagde po sredi lupeštvo nego i čarolija. Druga knjiga je sva ispunjena člancima koji se odnose na brak u našemu narodu i mene kroz koje brak prolazio. Tu je članak „Celibat“, bezženstvo, iz koga se vidi shvatanje našega naroda o neženjama, osuđujući i sažanjevajući čak i kaluđere. U članku „Brak“ izlaže shvatanje našega naroda i njegove patrijarhalne sredine o tome što je svrha braka. U članku „Doba za ženidbu i udadbu“ ističe da su se muška deca rano ženila zbog potrebe radne snage, a i zbog uzimanja dece u janjičare, što je posle postalo običaj. U članku „Red pri ženidbi i udadbi" navađa primer iz naše narodne poezije iz koje se vidi da se žene i udaju po starešinstvu. U članku „Uzimanje u rodu“ vidi se po mnogobrojnim primerima, uzetim iz narodne poezije i arhivske građe, da je toga bilo i ako je crkva ratovala protiv toga. U članku „Čudnovate ljubavne čini“ naveo je kakvim se sve čarolijama služe da se jedno drugom dopadne i da dođe do braka. Člankom „Kupovina i otmiia devojaka“ ukazuje na primere iz narodnih pesama i arhiva na te prastare načine ženidbe.U članku „Lažni mladoženja i lažna mlada u mesto pravih“ ističe da je i toga bilo u prošlosti i navađa klasični primer narodne pesme, „Ženidba Maksima Crnojevića“. U članku „Devojačka nevinost“ izlaže shvatanje narodno o ritualnoj čistoti devojke i razlike u shvatanjima raznih krajeva. Iz članka „Svatovska groblja" vidi se kako narod misli za mnoga groblja da su izginulih svatova pri sukobu. To je, svakako, otuda što su se u prošlosti ženili otmicom devojaka. U članku „Poligamija“ navađa primere da je u našem narodu bivalo i dvoženstva i višeženstva pod uticajem Turaka. U članku „Poliandrija" navodi primere mnogomuštva time šta se žena bez dece podavala drugom sa znanjem svoga čoveka. U članku „Jedna kazna za zgsene" navađa stroge varvarske kazne za preljubu i blud. Obe knjige su napisane lakim stilom, pregledno i koncizno, tako da su zanimljive za čitanje. Ovako zajedno oštampani članci mogu više da posluže i ljudima od nauke i široj čitalačkoj publici koja želi da proširi znanje o svome narodu, a za inteligenciju iz naroda koja želi da šta učini za proučavanje svoga kraja, može da bude instruktivan primer i snažan podstrek za rad te vrste. Rešavao je probleme, skicirao metode kojima treba da se radi a to sve potiče na opažanja, razmišljanja i promatranja o narodu i njegovu životu. Time je zadovoljio prekoj potrebi, koja se odavno osećala, jer je dao sintezu svega do sad urađenog na tome polju naše nauke; prvi je na tome radio i doprineo je najviše na sistemati- sanju svega dosadašnjeg našeg znanja iz naroda o narodu.