Moji su malobrojni čitaoci već navikli da kada pišem o nekom svom putovanju, obično najmanje pišem o putovanju samom. Neprestano me prati prokletstvo digresije, koja mi ne dopušta da artikulišem sam događaj.Međutim, nekako u tom prokletstvu uživam, jer se rukovodim onom, za mene tako blagotvornom, Gombrowiczevom mišlju: “Ko je izneo sud da treba pisati samo onda kad ima šta da se kaže? Jer umetnost se upravo i sastoji u tome što se ne piše ono što ima da se kaže, već nešto sasvim nepredviđeno”. .....