Ovo je ljeto izdašno i blagosloveno po Sarajevo i po ljude koji grade kuće. Povoljno vrijeme zbrajaše poduže i evo sada na izmaku ljeta hodajući gore dolje po Sarajevu opažamo na mnogo strana nove kuće zidane lijepim solidnim materijalom od ciglje i kamena. Eto na pr. Jeftanovićeva kuća u ulici Franje Josifa, koja će brojati do 80 soba, uzdigla se već iznad prvoga boja. Za kratko vrijeme biće i drugi boj gotov i ova ogromna kuća stojaće zar do Božića gotova kroz i kroz. U toj ulici biće ista kuća uz novu kasinu ukras Sarajeva. — Malo niže ispod nove kasine podiže se opet nova kuća tvrdo zidana, također Jeftanovićeva, a ne daleko do nje gradi neko banju u kući gradonačelnikovoj. Duž Franje Josifa ulice gradi se u veliko zazidan veliki kanal ispod ulice. Sve vrste sarajevskih obuća, od lakštifleta pak do opanaka, moći će na osnovu toga kanala mirno iščekivati zimnje — blato, kome će tada zar brže nestajati traga. Pak i po drugim ulicama opaža se, da su se ovoga ljeta mnoge kuće obnovile i poljepšale. Ali Ferhadija ulica! Ko je mislio da i nju očekuje neka osobita budućnost? Zgrade što se u njoj podigoše reprezentiraju tako reći kulturu u tri pravca. Tu je prije svega nova zgrada za c. kr realgimnaziju. Nekoliko kuća do nje podigao se od samoga kamena magacin ugarske opšte kreditne banke, koja prodaje duhan u veliko, a između obojih raste sada iz zemlje hram boginje Talije, — pozorišna agrada u Sarajevu. Gimnazija, pozorište i duhan! Šta hoćete više tako na blizu? Već sada nam se čara pred oči slika na zimu! Izjutra, dok još škripi suhi snijeg pod nogama, žuriće kroz Ferhadiju sarajevske duvandžije u veliki magacin, da „fasuju“ pa-ketiće duhana i zavežljaje smotaka za željna usta i nakostrečene dlake po brcima, da se njima biva odgriju od mrzlice. Obdan žuriće darovita omladina u gimnaziju, da onđe crpi znanje i mudrost iz lijepih knjiga i strogih pouka učitelja svojih, koji od njih grade buduću Bosnu i Hercegovinu. A poslije djetinjeg žagora, kad s večera opet stegne mralica, ili biva počne snijeg da sefdališe sa zemljom, dok se od miline ne rastvori u onu sokačku stihiju što se poetski zove — brljež, onda će opet ostarina da se kreće u svoj hram naslade, pouke zabave i troška u — pozorište. Daklen šešir dolje pred — Ferhadijom! Jer u njoj ćemo da se steknemo na zimu svi mi u Sarajevu; prošlost, sadanjost i budućnost, ili jasnije da rečemo tri elementa koji reprezentuju Sarajevo i cijelu zemlju: Bošnjak sa duhanom, školsko dijete sa knjigom i — „Švabe“ sa „Švabicama“ pod pazuhom. Bezbeli će da bude fino!