Ima li išta teže nego uci u ogromnu praznu kucu u kojoj ima svega, ali nema smijeha. Raza Zorlak okrece glavu prema zidu, sa kojeg nas gleda sa slike njen Edin. “Mi smo ga poslali u Njemacku da se skloni, a on se vrati u Sarajevo. Molili smo ga da ide nazad. Jednom me stavi preda se: Majko, pogledaj me. Hoceš nezavisnu Bosnu, a neceš da se borim! Šta sam mogla”, prica žena, majka, a oci joj se vec pune suzama. Vehbija, otac, nosi hrpu dokumenata. Ali šta ce sve to kada majcine oci govore puno vi .....

Članak dostupan pretplatnicima. Molimo Vas da se prijavite prvo.